Previous Lesson -- Next Lesson
12. Pred Agripom II i njegovom kraljevskom svitom (Dela 25:13 - 26:32)
DELA 25:23-27
23 Tako sutradan Agripa i Vernika dođoše u velikom sjaju i, sa zapovednicima i gradskim uglednicima, uđoše u sudnicu, a Fest zapovedi da dovedu Pavla. 24 Tada Fest reče: "Kralju Agripa, i svi vi koji ste prisutni, pogledajte ovog čoveka. Zbog njega me saleće cela judejska zajednica, i u Jerusalimu i ovde, i viče da on više ne treba da živi. 25 Ali, ja nisam našao da je on učinio nešto što zaslužuje smrt, a pošto je on sam uložio priziv njegovom veličanstvu, odlučio sam da ga pošaljem. 26 Pošto nemam ništa određeno o njemu da napišem gospodaru, izveo sam ga pred vas - pre svega pred tebe, kralju Agripa - da bih posle ovog ispitivanja imao šta da napišem. 27 Mislim, naime, da je nerazumno poslati zatvorenika, a ne navesti za šta se okrivljuje."
Agripa II je već neko vreme težio da vidi Pavla, tu pokretačku silu hrišćanstva. Fest je već utro put za njegov susret sa njim. Tako je poslednji car Judeja došao sa svojom sestrom i svitom u carsku prijemnu prostoriju, uz zvuke trube, muzike, klicanja. Nakon njega je došao Fest, namesnik, u veličanstvenoj slavi, u pratnji svojih moćnih funkcionera, s obzirom da je tražio od istaknutih ljudi Kesarije da prisustvuju ovom zvaničnom sastanku. I konačno, on je zatražio od Pavla, slabašnog zatvorenika, da se pojavi pred ovim zaslepljujućim prikazom grandioznosti. On je bio nepravedno zatvoren već dve godine. Hrist je, međutim, već pripremio Pavla za ovu ogromnu gungulu plemstva, prizor koji nijedan drugi apostol ili propovednik nije video do tad.
Namesnik je započeo ovaj sastanak iznoseći zahtev Judeja da odmah osudi Pavla na smrt. On je dodao na svoje prethodne izveštaje i to da je najviši sud u Jerusalimu podržao ovaj zahtev uz veoma bučne demonstracije. Međutim, rimski namesnik, prilikom prvog suđenja, nije pronašao ništa čime bi Pavle zaslužio smrtnu kaznu. Dok se on pripremao da pošalje Pavla u Jerusalim, kako bi mu jevreji po drugi put sudili, u skladu sa njihovim zahtevom, Pavle je iskoristio priliku i zatražio da se pojavi na suđenju pred samim Cezarom. Ovde je problem nastao još kod Festa, koji nikako nije mogao da nađe opravdanje zbog čega je držao Pavla u zatočeništvu već dve godine. On nije shvatao razloge kršenja jevrejskog zakona, odnosno prestup za koji je Pavle bio optužen. Neki čovek po imenu Isus je umro i vaskrsao. On nije želeo to da napiše Cezaru, da ga ne bi ismevao ili pomislio kako je on poverovao u reinkarnaciju i duhove.
Kako zapanjujuće! Fest je, u 26. stihu, pred najvećim sudom, nazvao Cezara ne samo gospodarom, već i gospodom, kao što možemo pročitati u originalnom grčkom tekstu, što ukazuje na to da su u to vreme već počeli da obožavaju Cezara kao božanstvo. Ova činjenica je kasnije prouzrokovala velika progonstva, mučenja, boli i varvarska ubistva mnogih hrišćana, koji nisu želeli da se klanjaju Cezaru, već su sebe u potpunosti predali svom Gospodu Isusu. Oni koji su verovali u Cezara, nazivali su ga gospodom u pravom smislu te reči. Oni su ga smatrali većim od ostalih cezara, i nazivali su ga bogom. Ova titula, koju je namesnik laskanjem dodelio Cezaru, iznela je na videlo najveći problem svih vremena: niko nije dostojan da se naziva Gospodom osim Isusa. Onda, ko je tvoj Gospod? Kome ti pripadaš? Kome ti služiš u svakom trenutku?
MOLITVA: O Gospode Isuse Hriste, mi te slavimo, veličamo i obožavamo, jer ti nisi mrtav, nego živ. Ti si Gospod slave, koji je porazio smrt, zloga i greh. Učvrsti nas u tvom carstvu, i neka još mnogi koji tragaju za tobom uđu u večni život.
DELA 26:1-15
1 Tada Agripa reče Pavlu: "Dopušta ti se da govoriš u svoju odbranu." A Pavle ispuži ruku pa poče svoju odbranu: 2 "Kralju Agripa, smatram se srećnim što ću danas pred tobom da se branim od svega onoga za šta me Judeji optužuju, 3 pogotovo zato što ti poznaješ sve judejske običaje i sporna pitanja. Stoga te molim da me strpljivo saslušaš. 4 Svim Judejima je poznat moj život, koji sam od svoje najranije mladosti proveo u svom narodu, u Jerusalimu. 5 Odavno me poznaju i mogli bi, kad bi hteli, da posvedoče da sam, kao farisej, živeo u skladu sa zahtevima najstrože stranke naše vere. 6 A sad stojim pred sudom zbog nade u obećanje koje je Bog dao našim praocima, 7 i čijem ostvarenju se nada naših dvanaest plemena, svesrdno i danonoćno služeći Bogu. Zbog te nade, kralju, Judeji me optužuju. 8 Zašto smatrate neverovatnim da Bog vaskrsava mrtve? 9 I ja sam mislio da svim silama treba da se borim protiv imena Isusa Nazarećanina. 10 Evo šta sam činio u Jerusalimu: mnoge svete sam bacio u tamnicu pošto sam dobio ovlašćenje od prvosveštenika. A kad su ih ubijali, ja sam za to davao svoj glas. 11 I po svim sinagogama sam ih mučenjem prisiljavao da hule. Do te mere sam bio besan na njih da sam ih i u stranim gradovima progonio." 12 Tako sam, sa ovlašćenjem i odobrenjem prvosveštenika išao i u Damask. 13 Usred bela dana, kralju, dok sam putovao, videh svetlost sa neba, koja sjajnije od sunca obasja mene i moje saputnike. 14 Svi popadasmo na zemlju, a ja začuh glas kako mi na aramejskom jeziku govori: 'Savle, Savle, zašto me progoniš? Teško je protiv ostana ritati se!' 15 Ja upitah: 'Ko si ti, Gospoe?' A Gospod reče: "Ja sam Isus, koga ti progoniš."
Pavle je s pouzdanjem stajao pred istaknutim ljudima njegovog naroda i funkcionerima kolonijalnih sila bez ikakvog ličnog kompleksa ili nedostatka samopouzdanja. On je bio ispunjen svojom porukom, te je ispružio svoju ruku, kao da je očekivao njihovu pažnju, dok je sam odgovarao za sebe. On je sebe rado branio, znajući da je kralj Agripa II poznaje meru i dubinu religioznih stvari Judeja. Stoga, Pavle se nadao da će ovaj kralj imati razumevanja za ovaj problem.
Pavle svoju odbranu nije započeo iznošenjem principa, pitanja i ideja, nego je umesto toga, pred svojim slušaocima oslikao istoriju svog života. Ovaj apostol je bio duhovno realističan, izbegavajući prazna mišljenja i smeh izazvan varljivim uobraziljama. On je izgradio svoj slučaj na činjenici Božijeg sudelovanja u ljudskoj istoriji.
Jevrejima je, u želji da znaju tačne informacije vezane za Pavlovu prošlost, bilo rečeno da je on bio strogi Farisej, koji nije samo filozofirao o držanju zakona, već je voleo Boga svom snagom svoje volje, duha, duše i tela. Veličanstveni Svetac je bio cilj i čežnja svih njegovih razmišljanja, i za njega je bukvalno držanje zakona predstavljalo jedini put do Boga. Uz njegov religiozni fanatizam, Pavle je iščekivao, zajedno sa svim jevrejskim učiteljima zakona, ispunjenje božanskih obećanja datih ocima vere. Ova velika nada će uskoro biti obistinjena. Hrist će na zemlju doći u mudrosti, sili i miru. Sa ovakvim očekivanjem od Hrista, Pavle se sada nalazio pred ovim sudom.
Moguće je da je car u čudu podigao svoje obrve u tom trenutku, kao da je želeo da kaže Pavlu: "Ti ne stojiš ovde zbog toga što očekuješ Hristov dolazak, već zbog tvoje tvrdnje da je On već došao, da je bio razapet i sahranjen, i da je vaskrsao. To je bila suština ovog ozbiljnog problema.
Pavle je, čitajući caru misli, odgovorio pre nego što je mogao i da progovori, rekavši: "Onda zašto ne veruješ da Bog može da vaskrsava mrtve?" Pitanje vezano za Hrista se uvek usredsređivalo na praznu grobnicu i na Gospodnju pobedu nad smrću. Jonin znak i dalje ostaje ili kamen spoticanja ili temelj za crkvu. Onda, šta vi lično mislite? Da li mislite da je Isusovo telo istrunulo u grobnici? Da li verujete da čovek Isus živi u slavi, vladajući sa svojim Ocem, i da uskoro ponovo dolazi? Ovakva vera nije laka. Ona dolazi samo kroz prosvetljenje Svetog Duha, i raste u onome koji neprekidno čita Božiju reč.
Pavle je ovu poruku mrzeo u prošlosti. On je s gnevom odbacivao i pomisao da razapeti i prezreni Isus iz Nazareta može da bude Hrist i Sin samoga Boga, te je smatrao ovakvu veru hulom. Postupajući u ime jevrejskog suda, on je započeo opširno progonstvo protiv hrišćana, zatvarajući vrata tamnica u kojima su se nalazili zatvoreni vernici, iznoseći optužbe pred državnim sudovima protiv Duhom-ispunjenih svetih, što je dovodilo do toga da su mnogi od njih bili osuđeni na smrt. Tokom ispitivanja na sudovima u Jerusalimu i Judeji, on je primoravao vernike da se odreknu svoje vere, i da lažno svedoče o tome da Isus nije bio Hrist, poričući na taj način njegovo božanstvo. Na taj način je Svale (Pavle) postao uzrok hule slabih i bespomoćnih. Ovaj stručnjak zakona ih je primoravao, protiv onoga što je njihova savest doživela i posvedočila, da odbace spasenje kroz Isusa. Savle je takođe bio ovlašten, od strane najvišeg suda, da pravi racije čak i u stranim gradovima, kako bi ova opasna jeres bila u potpunosti iskorenjena. On je sebe istrenirao u sprovođenju ove agresije sa takvom revnošću, mržnjom i bezumnošću.
Tada se pojavio Isus. On se isprečio na putu ovog mladog, ponositog čoveka, pogodivši ga svojom blještavom svetlošću, tako da je zaslepljen pao sa svog konja. Slava Hristove pojave je bila blještavija i od sunca. Pavle je u dubini duše bio spaljen i potresen, tako da je uplašeno pomislio da je Božiji sud iznenada snašao i njega i čitav svet.
Luka, evanđelista, je tri put izneo u svojoj knjizi ovaj susret između Hrista i Pavla na putu za Damask (poglavlja 9, 22 i 26), kako bismo mogli da prepoznamo ovo iskustvo kao centar, a istovremeno i kao tajnu koja se krije u knjizi Dela apostolskih. Ona je prikazivala pravi motiv njegovog Evanđelja.
Veličanstveni Gospod nije, u skladu sa svojom pravdom i istinom, uništio Savla, ubicu njegovih svetih, nego mu je milostivo otkrio da je, uprkos njegovoj revnosti za Boga, on zapravo bio neprijatelj. On je uzaludno progonio hrišćane, koji su bili sjedinjeni i bili su jedno sa njihovim Gospodom zauvek. Pavle je pretpostavljao da će biti u skladu sa Božijom voljom ako bude mučio i uništavao hrišćane. Sada mu je Hrist otkrio da su oni koji su bili proganjani, a ne Pavle, živeli u skladu sa Bogom. Savle je bio sluga zloga; iz njega je izvirala mržnja, hula, ubistvo i zloba.
U tom trenutku, sav ponos i svi oblici ponosa u Pavlu bili su slomljeni, a njegovo verovanje u sopstvenu pravednost je potpuno isparilo. On je mrzeo osobu u koju se pretvorio, i bilo ga je sramota zbog svih zlodela koja je počinio. Istovremeno, on se verovatno pitao duboko u svom srcu, zbog čega ga Gospod nije uništio. Zato se usudio da ga pita za njegovo ime i njegov identitet, tražeći milost i spoznanje. On je očekivao odgovor sa neba, znajući da je u svom srcu bio ubica i neprijatelj Božiji.
Isus nije odbacivao tragaoca, nego mu se obratio jasnim jezikom, kao da je želeo da mu kaže: "Ja sam Isus. Ti misliš da sam ja bio razapet, da sam umro, istrunuo i da sam se raspao. Ne, ja sam pun ljubavi, veličanstve i jedno sam sa Bogom. Jadni Savle, ti si mislio da je krst bio moja kazna. Ne! Ne! Ja sam umro za tebe, i na sebi sam poneo kaznu za čitavo čovečanstvo. Ja, Pravednik, dao sam svoj život za nepravedne. Ja sam nedužan, ali ti si osuđen na večno prokletstvo. Zato pokaj se uskoro, i okreni se k meni. Obrati se, jer ja sam živ, i moje biće predstavlja ugaoni kamen života. Ti ćeš ili da se nazidaš na mene, ili ćeš biti slomljen poda mnom."
Dragi brate, da li si stvarno prepoznao Isusa? Da li si ga video živog pred sobom? Da li si svoj život predao njemu u potpunosti? Da li živiš u skladu sa Božijim Duhom? Nemoj zaboraviti da pobedonosni Hrist živi, postoji i prisutan je u svakom trenutku i na svakom mestu. On svakog vernika uvodi u pobedonosnu povorku.
MOLITVA: O Gospode Isuse Hriste, ti si živ, prisutan i dolaziš nam kroz tvoje Evanđelje. Ti nas ne uništavaš zbog naših greha, već nas spasavaš svojom večnom ljubavlju. Razotkrij naše grehe svojom svetlošću, i razapni našu tvrdoglavost, kako bismo uživali dok nas tvoj Duh privlači, predali se u potpunosti tebi i primili tvoju milost, da bi ti prebivao u našim srcima. Dođi, o Gospode Isuse, u moje srce i u srca svih onih koji čekaju na tebe. Hvala ti na tome što si živ i što prebivaš u meni. Amin.
PITANJE 117: Zbog čega središte knjige Dela apostolskih nalazimo u Hristovom susretu sa Pavlom na putu za Damask?