Previous Lesson -- Next Lesson
1. Pavle u Anatoliji - Apolos u Efesu i Korintu (Dela 18: 23-28)
DELA 18:23-28
Pavle je bio poput oca, koji je imao mnoštvo duhovne dece u raznim gradovima. On je čeznuo za njima, i želeo je da ih vidi kako nastavljaju da žive po veri. On se nije dugo odmarao u Antiohiji, nego je ubrzo krenuo na put, prelazeći peške na hiljade kilometara preko planina i dolina. On je prelazio opasne reke i znao je šta znači biti žedan u pustinji. Njegovo srce ga je vuklo napred, da nastavlja da radi sa obraćenicima, da ih jača i prosvetljava. On je čeznuo za time da oni postanu svetlost u tami kroz njihovu praktičnu ljubav i obilje vere. Pavle nije išao samo u već osnovane crkve, kako bi ponizno i s poštovanjem imao udela u verskim obredima i zajedništvu sa njima. On je takođe tragao za pojedincima i onima koji su bili izolovani, zbog toga što svi vernici pripadaju jednom telu, i nijedan od njih nije bio ništa bolji od drugog.
Pre nego što je stigao u Efes, Apolos, učitelj koji je poverovao u Isusa, iznenada se pojavio. On nije došao ni iz Jerusalima, ni iz Antiohije, nego iz Aleksandrije. Ovaj veliki grad, smešten na Sredozemnom moru, u to vreme je bio drugi grad po veličini, odmah posle Rima. To je bio kultrni centar grčke filozofije, i u to vreme je bio mnogo poznatiji od Atine. U Aleksandriji, Filo, čuveni filozof, nastojao je da ujedini grčku kulturu zajedno sa mudrošću Starog zaveta. Moguće je da je Apolos stekao svoje znanje čitajući knjige, jer on je bio rečit govornik koji je znao da vlada jezikom, a imao je i temeljno znanje Svetih pisama.
Apolos nije bio upoznat sa istinom da Sveti Duh prebiva u njegovom srcu, već je sledio put Jovana Krstitelja. On je bio kršten vodom, pokajao se za svoje grehe, i iščekivao je Hristov dolazak. Postoji mogućnost da je u Aleksandriji ili u Jerusalimu naišao na hrišćane, tako da je možda od njih čuo da Isus iz Nazareta jeste istinski Hristos. Apolos je duboko prodirao u knjige Starog zaveta, i mogao je u Isusu kao osobi i njegovim delima da prepozna predivno ispunjenje Starozavetnih Mesijanskih proroštava. On je prihvatio njegovu smrt na krstu, njegovo vaskrsenje iz grobnice, i njegovo vaznesenje na nebo. On je takođe iščekivao njegov ponovni dolazak kako bi uspostavio svoje carstvo mira na zemlji. Apolos je sa velikim oduševljenjem, revnošću i rečitošću propovedao ove hrišćanske istine, iako još uvek nije poznavao samu srž spasenja, niti je Sveti Duh bio nastanjen u njemu. Uprkos ovoj činjenici, Duh Gospodnji je radio kroz njega, isto kao što je radio i u Starozavetnim prorocima. On je bio ispunjen srcem Jovana Krstitelja. Međutim, on još uvek nije bio nanovo rođen od Duha i vode.
Kada su Akila i Priskila čuli ovog mladića kako propoveda Isusa, govoreći u jevrejskoj sinagogi, njihova srca se jako obradovaše, zbog toga što se hrišćansko svedočanstvo sve više učvršćivalo. Ipak, oni su ubrzo saznali da ovaj rečiti čovek, koji je govorio ispravne reči na predivan način, ima nepotpuno znanje o hrišćanstvu. On je postao filozof koji je verovao u Hrista, ali nije bio sin Božiji ispunjen Svetim Duhom. Tako je dvoje neobrazovanih zanatlija pozvalo ovog rečitog govornika u svoj dom, i tamo su ga preciznije poučili činjenicama spasenja.
U ovim lekcijama možemo videti četiri velike činjenice: Prvo, da je Apolos, ovaj bistar i jako pametan i obrazovan mladić, bio ponizan i spreman a primi pouke od siromašnih izrađivača šatora.
Drugo, vidimo da obični ljudi, ali mudri zbog pomazanja Duha Svetoga, mogu da govore sa više mudrosti nego jedan obrazovani filozof, koji je verovao u Isusa, ali nije znao ništa o Duhu Svetom.
Treće, Priskila, žena, je bila glavni govornik i pokretačka snaga pri ovom susretu, jer od ovog trenutka na dalje, njeno ime se uvek prvo spominje. To ukazuje da jedna verna žena može da iznese jasno i delotvorno svedočanstvo.
Četvrto, Apolos je najverovatnije primio silu Svetog Duha kroz ovo dvoje izrađivača šatora, kao što je i sâm Pavle u Damasku, primio Duha kroz običnog vernika, Ananiju. Gospod često koristi one koji su maleni i poslušni da obesnaže one koji su veliki i talentovani. Blažena je crkva čiji su članovi jednostavni i verni, koji ne kritikuju govornika pred slušaocima, i ne omalovažavaju ga pred drugima, već ga pozivaju u svoj dom kako bi mu preciznije objasnili istinu o Svetom Duhu. Iz ovog razgovora koji se vodio između dvoje izrađivača šatora i Apolosa, vidimo da je Pavle dobro poučio svoje poslodavce u ono vreme dok su zajedno radili. Oni su mogli da uliju mnogo više mudrosti u Apolosa nego što bi sve filozofske knjige ikada mogle da učine. Vera u Svetog Duha je mnogo silnija od svog znanja u glavi i svog gorućeg entuzijazma.
Čitamo, takođe, da je u Efesu bilo još mnoge druge braće. Čini se da je Pavlova kratka služba u Efesu i Priskilino zalivanje tla kroz njeno propovedanje dovelo do začetka crkve u tom mestu. Ona je postala opšte poznata svim ostalim crkvama koje su se nalazile oko nje na Sredozemnom moru.
Braća u Efesu su poslala preporuku za Apolosa crkvi u Korintu, kako bi primili ovog čoveka koji je, iako obučen kao filozof, poverovao u Isusa i koji je mogao iz Starozavetnih pisama da dokaže da Isus jeste živi Gospod i Hristos. Apolos nije napustio Efes na isti način kao što je i ušao u njega, oslanjajući se na svoj um i uzdajući se u svoje pokajanje. On je sada temeljio svoje propovedanje isključivo na milosti. U Korintu, on je ovom božanskom milošću dokazivao da Hrist jeste Spasitelj, Izbavitelj, Silni, Pobednik. Svojom rečitošću i obrazovanjem, Apolos je mogao da nadvlada jevreje, tako da su mnogi poverovali preko njega, zbog čega su počeli da ga smatraju svojim duhovnim ocem (1. Korinćanima 1: 12). Istovremeno, ovaj propovednik je unosio nemir među vernike, zbog toga što se nije zvanično pridružio grupi crkava koje su bile povezane sa Jerusalimom i Antiohijom, nego je ostao izdvojen. Uprkos tome, Pavle ga je smatrao bratom u Hristu, i prihvatio je Hristove darove u njemu kojima je učvršćivao crkve. Stoga, dragi brate, nemoj odbacivati čudne govornike i čestite svedoke za Hrista, koji pripadaju drugim crkvama. Neka služe vašoj grupi, kako biste mogli da budete potpuni u Hristovom savrštenstvu. Međutim, što se tiče onih koji šire jeresi u doktrini i prave razdor, jasno vam je zapoveđeno da ih ne primate u svoje zajednice.
MOLITVA: Zahvalni smo ti, Gospode, na tome što si pozvao neobrazovane vernike da svedoče. Mi te veličamo, jer si uputio jednog obrazovanog, ali pokajanog, da primi pouku od neobrazovanih, koji su ukazivali na puninu tvoje milosti. Daj nam hrabrosti, poniznosti i saradnje, da bismo uvideli potrebu naše crkve za savršenstvom, tako što ćemo crpeti pomoć verne braće iz drugih crkava.
PITANJE 90: Koje su to četiri velike činjenice koje možemo videti u susretu između Apolosa i bračnog para zanatlija?