Home -- Serbian -- The Law of Christ -- 00 (Introduction)
UVOD
Izazov islama
Ko u Kuranu čita oko sto stihova o Hristu, sinu Marijinom, susreće se sa svojevrsnom formulacijom gde Muhamed iznosi Hristove reči *Bojte se Allaha i mene slušajte!* (Sura Ali-' Imran 3,50). Svaki musliman u toku recitiranja Kurana, čita ovu uzbudljivu rečenicu na osnovu koje on treba da se potčini i da sluša Marijinog sina. Sa islamske tačke gledišta, ova zapovest znači daje Hrist objavio novi zakon, tj. svoje šerijat, sa zapovestima i nalozima koji predstavljaju osnovu za njegovu zajednicu ljudi, ali koji će biti od presudne važnosti po njegovom ponovnom dolasku.
Ako nas pitaju koje su to Hristove zapovesti u Jevađelju, sa oklevanjem moramo da priznamo da smo svesni samo ograničenog broja. Međutim ako čitamo sva četri Evanđelja, Dela apostolska i Otkrivenje imajući u vidu ovo pitanje, brzo ćemo pronaći odgovore, jer u Novom zavetu ima oko 1000 Isusovih zapovesti i uputstava, kao i mnogo pravno obavezujućih izjava, koje predstavljaju osnovu njegovog novog zakona.
Zapovesti Isusa Hrista se ne javljaju kao krut i smrtonosan zakon, već se one utapaju u njegovu isceljujuću i spasonosnu ljubav. Tajna novog zakona je Hristova ljubav, njegovo strpljenje, njegovo prijateljstvo, njegova radost i snaga. Njegove zapovesti su kao majčinski saveti deci kako ne bi grešila. 'Smisao i cilj Isusovog zakona je čista ljubav. Ko ga voli, uvažava njegove zapovesti i naloge, jer oni predstavljaju najbolji put za život u Božijem carstvu. Bez pridržavanja njegovih zapovesti datih iz ljubavi, nema mira u crkvi i nema Božjeg autoriteta u propovedi.
Isus i Mojsijev zakon
Gospod Isus nije objavio svoj novi zakon suprotstavljajući se Mojsijevom zakonu, šta više on je zauvek potvrdio neizbirisivost i neizostavnost Tore i poroka:
17 Ne mislite da sam došao da ukinem Zakon ili Proroke; nisam došao da ukinem nego da ispunim. 18 Jer zaista vam kažem: Dok ne prođe nebo i zemlja, neće nestati ni najmanjega slovca ili jedne crte iz Zakona dok se sve ne zbude. 19 Ako, dakle, ko ukine jednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči tako ljude, nazvaće se najmanji u Carstvu nebeskome; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u Carstvu nebeskome. 20 Jer vam kažem da, ako ne bude pravda vaša veća nego pravda književnika i fariseja, nećete ući u Carstvo nebesko. (po Mateju 5, 17-20)
Isus je mnoge zapovesti iz Tore potvrdio svojim životom i citirao u svojim govorima. Mojsijev Zakon i Proroci su bili njegova Biblija, koju je u odlučujućim formulacijama i stihovima znao napamet. Živeo je od Reči Božije, kao što je rekao đavolu:
"Ne živi čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božjih." (po Mateju 4,4).
Strahopoštovanje i ljubav prema Reči Božjoj Isusa ipak nije sprečavala da precizno i jasno ukaže na pogrešno ili nedovoljno razumevanje objavljenih tekstova. On je učio: „Čuli ste kako je kazano starima:.....A ja vam kažem...!“ Na taj način on sebe predstavlja kao Sina Božjeg koji se otkriva i koji koriguje. Niko nema pravo da menja objavljenu Reč Božju, da je popravlja i menja njeno značenje, niko osim samog Boga! Isus, ne samo da je prihvatio Mojsijev zakon, već ga je ispunio svojim rečima i delima, svojim životom, smrću i vaskrsenjem. On je Mojsijev zakon produbio i još više razvio.
Dela i namere
Jedna od najznačajnijih razlika između Mojsijevog zakona i Hamurabijevog zakona ili islamskog šerijata sa jedne strane i novog Isusovog zakona sa druge strane, sastoji se u tome što Isus ne samo da osuđuje konkretna, uočljiva dela, već pre svega želi da promeni smisao i namere svojih sledbenika. Ko misli: „Misli su slobodne!“, vara se, jer Isus od nas traži ljubav, poniznost, pomirenje, veru, marljivost, nadu i odanost više nego dela koja iz toga proizlaze. On hoće da promeni naša tvrda srca, da bi smisao njegove žrtve oblikovao one koje voli. On je rekao:
"Zapovest novu dajem vam: da ljubite jedni druge, kao što ja vas ljubih, da i vi ljubite jedni druge." (po Jovanu 13,34)
Isus daje svoju ljubav kao merilo naše ljubavi. To znači, da je On naš zakon. Kao što je on voleo i služio, tako mi trebamo da u njegovoj snazi i pod njegovim vođstvom, učimo da volimo i da razmišljamo. To zahteva poormenu našeg načina razmišljanja i čitavu revoluciju suštine našeg bića, u samoj srži. Egoisti treba da postanu pomoćnici onima koji su u nevolji; kroz njegovu dobrotu, nemilosrdni menadžeri se pretvaraju u milosrdne očeve. Bilo da je u pitanju brak, posao, crkva ili škola, Isusova ljubav želi da promeni uzajamno ponašanje, unutrašnji stav i dela pojedinca kao i atmosferu tamo gde on prebiva. Ko hoće i želi da razume Isusov zakon, svoje planove, želje i namere mora da podredi vođstvu njegovog Svetog Duha.
Opravdanje po delima ili opravdanje milošću?
Apostol Pavle nas uči, kao što je još David priznao, da ni jedan čovek nije dobar ukoliko se poredi sa svetošću i ljubavlju Božjom. Svi mi imamo mana, izgubljeni smo i prokleti. Nema nikoga ko čini dobro, ni jednog jedinog! Sva naša takozvana dobra dela su kao prljava haljina. Ko se nada da će se pred Bogom opravdati na osnovu svojih dostignuća, već je unapred osuđen. Prevara humanizma je mase učinila slepim u odnosu na njihovu duhovnu izgubljenost.
Nema drugog isceljenja, do kroz jedinstvenu Isusovu žrtvu na krstu radi otkupa. Ko teži nekoj drugoj pravednosti, luta i završava u očajanju. Samo nas krv Isusa Hrista čisti od svih greha. Novi Hristov zakon ne namerava da obesnaži ili da dopuni pravednost krsta, već on proizilazi iz nje.
On koji je raspet, nije nas badava samo iz milosti opravdao, već je i svog Duha ljubavi, kao njegov večni život, izlio u svoje sledbenike. Taj život iz Boga i njegova ljubav pokreću nas na dobra dela. Mi ne služimo Isusu da se opravdamo, nego zato što smo već opravdani služimo iz zahvalnosti. Nov Hristov zakon uređuje naše obožavanje i naše službe. Pavle piše: Jer zakon Duha života u Hristu Isusu oslobodi me od zakona greha i smrt. (Rimljanima 8,2). Uz to Jakov kaže: Tako i vera, ako nema dela, mrtva je sama po sebi (Jakovljeva 2,17).Obrnuto, to znači: dobra dela su neizostavni plodovi Duha Svetog. Nov Isusov zakon ne osporava opravdanost na osnovu vere u Vaskrslog i Raspetog, već potstiče i stvara plodove njegove patnje.
Osvećenje bez naprezanja
Pisac Poslanice Jevrejima želi da nam ureže da bez osvećenja niko neće videti Gospoda (Jevrejima 12, 14). Pri tome nam kao jedina uteha ostaje krv Hristova, jer kroz jednu njegovu žrtvu on je zauvek ispunio one koji se osvećuju (Jevrejima 10,14). Duh Sveti je zalog za buduću slavu koju nasleđujemo u Hristu (Efescima 1, 14). Ovo sa sobom povlači i da mi već sada prilazimo bliže Ocu i da sa njegovim Sinom postajemo jedno telo. Što više bivamo privučeni Bogu, to se više otkriva naše grešno nalseđe, naše ohole misli i naš osetljivi egoizam. Pravi sveci su najveći grešnici, pošto oni stoje u svetlosti Božjoj, njihov ponos se slama i oni žive samo od njegove milosti. Ko misli da je dosegao viši nivo osvećenja od onoga što nam Isusov krst objavljuje, u opasnosti je da postane dvoličan ili licemer. Što nas Duh Sveti više formira, utoliko se više lomi naše ja i sve više živimo od Hristove milosti. Novi Isusov zakon struže, kao četkom za ribanje, našu navodnu svetost. Kao plod novog zakona, tako, ne ostaje ništa drugo do milost!
Ovaj kratak uvod treba da pomogne da se Hristov zakon ne razume pogrešno. Bezbožnim ljudima on deluje prilično nerazumljivo i neostvarivo, ali blaženstva i njih pozivaju da zakorače kroz otvorenu kapiju ka Hristovom zakonu. Karakter ovog novog zakona ne odlikuje neizbežno moranje ili očajanje zbog ljudske nesposobnosti da ispuni Isusove zapovesti, već nam sila Duha Svetog otvara mogućnosti da živimo u miru sa Bogom i da mu pričinjavamo radost našim služenjem.
Praktična uputstva za tekstove ove knjige
U sledećim navodima neki stihovi Novog zaveta će se citirati više puta u vezi sa različitim temama jer ti stihovi imaju višeznačne sadržaje. Pod pojmovima Isusove zapovesti i naredbe podrazumevaju se direktni i indirektni imperativ, kako u aktivu tako i kao oblik mogućnosti (indikativ-pokazni način i konjuktiv-odnos prema radnji). Uz njih se pominju pomoćne reči kao što su treba i mora, koje se u semitskim jezicima često razumeju kao zapovedni način.
Isusove pravno relevantne izjave, ponuđene su kao višeslojni izbor, pošto se Mojsijev zakon u Tori sa svojih 613 zapovesti, kao i veoma razgranata jevrejska pravila, a zatim i Rimsko pravo sukobljavaju sa Hristovim zapovestima i zakonom njegvog Carstva. U osnovi su Isusove naredbe i uputstva u dubokosežnom raskoraku sa svim ovozemaljskim i religioznim pravima, uključujući i moderna ljudska prava, jer zapovesti, uredbe i duhovni ciljevi Nebeskog carstva hoće da prevaziđu i osvete zemaljska prava. U tom smislu se molimo: Da dođe Carstvo tvoje; da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu. (po Mateju 6, 10)
Ovaj Uvod u Hristov zakon se smatra kao prvi korak, sa obazrivim raspoređivanjem Isusovih izjava koje imaju zakonodavni karakter. On sadrži i uputstva u islamski šerijat kao i u osvetničke napade Izraela protiv plestinskih atentatora samoubica. Moramo da učimo kako da Avramovoj deci ponudimo jevanđelje u obliku semitskog zakona Hristove ljubavi, onako kao što je to i sam Isus govorio i činio.