Mobile device - Print - Bottom

Previous Lesson -- Next Lesson

c) Apsolutna neophodnost svedočanstva evanđelja među Jakovljevom decom (Rimljanima 10:9-15)

---

RIMLJANIMA 10:9-15
9 Ako, dakle, svojim ustima priznaješ da je Isus Gospod i srcem veruješ da ga je Bog vaskrsao iz mrtvih, bićeš spasen. 10 Jer, srcem se veruje za opravdanje, a ustima se priznaje za spasenje. 11 Pismo, naime, kaže: "Ko god u njega veruje, neće se postideti." 12 Nema razlike između Judejina i Grka - isti Gospod je nad svima, velikodušan prema svima koji ga prizivaju 13 jer, "ko god prizove ime Gospodnje, biće spasen". 14 Kako, dakle, da prizovu Onoga u koga nisu poverovali? I kako da poveruju u Onoga za koga nisu čuli? I kako da čuju bez propovednika? 15 I kako da propovedaju ako nisu poslani? Kao što je zapisano: "Kako su divne noge onih koji donose radosnu vest!"

Apostol Pavle je nastavio dalje u svojoj duhovnoj borbi sa hrišćanskom crkvom jevrejskog porekla u Rimu. On im je objasnio da propovedanje ima svoje korake i različite elemente. Prava vera započinje u srcu, jer čovek veruje u svom srcu. Ova vera znači da je vernik u potpunosti i blisko sjedinjen i povezan sa onim u koga veruje.

Pored vere, mora postojati i izgovoreno svedočanstvo, jer istina mora oterati tamu. Vera i svedočanstvo su uzajamno povezani. Svedočanstvo govori o veri tako da, s jedne strane, slušaoci mogu da razumeju, a s druge strane, sam svedok može da stekne veću sigurnost u sopstvenu veru.

Garancija vere, koju su Pavle i ostali Hristovi svedoci predstavili, ima određene principe i doktrine:

1. Isus je Gospod. On poseduje čitav univerzum, i sva vlast mu je data. David jasno svedoči: Reče Gospod Gospodu mom: "Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje za podnožje nogama Tvojim" (Psalam 110:1). Apostol Jovan je u detalje opisao Jagnje Božije kako sedi na prestolu (Otkrivenje 5:1-14); a Pavle je posvedočio u svom veličanju raspetoga koji je ustao iz mrtvih, da na Isusovo ime svako koleno treba da se savije na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i da svaki jezik treba da prizna da je Isus Hristos Gospod, na slavu Boga Oca (Filipljanima 2:5-11).

Kratka izjava "Isus je Gospod" predstavlja stub hrišćanske vere. To znači da je Isus Hrist pravi Bog u jedinstvu sa svetim Trojstvom. On živi i vlada u potpunom skladu sa svojim nebeskim Ocem.

2. Ovo veličanje Hrista se zasniva na činjenici da je sveti Bog Isusa, koji je bio raspet i mrtav, vaskrsao iz smrti u život. Hristovo vaskrsenje je drugi stug hrišćanske vere; jer da Sin čovečiji nije uistinu vaskrsao, njegovo telo je onda potpuno istrulilo. Ali, on jeste vaskrsao iz groba, i u svom duhovnom telu je prolazio kroz stene i zidove. Isus je živ, dok su svi ostali osnivači drugih religija mrtvi i njihova tela su odavno istrulila. Hristovo vaskrsenje je dokaz njegove svetosti, njegove pobede, njegove sile, i njegovog potpunog spasenja.

3. Ko god u svom srcu veruje u ove činjenice, i svedoči o tome u šta je potpuno uveren, taj je spasen. Ova sigurnost vodi vernika ka tome da smelo i radosno svedoči o tome da je Isus pobednik. Kroz svoje svedočanstvo, on učestvuje u Hristovom životu, Duhu i miru. Ko god je utemeljen u Hristu i oslanja se na njega, nikada neće pasti.

4. Što se tiče ove sigurnosti, koja postaje sve veća, Pavle kaže da sveti Bog opravdava osobu koja veruje u Gospoda Isusa Hrista, ona je oslobođena od svih njenih greha, oslobođena od poslednjeg suda i prihvaćena kao deo Božije duhovne porodice, nakalemljena je na Hristovo duhovno telo. Ukratko rečeno, vernik se čvrsto i doveka povezuje sa Isusom. Potpuno spasenje i opravdanje se stiče kroz svedočanstvo njegove vere, da je on opravdani vernik i Bog ga prihvata. Svedočanstvo nije razlog spasenja, jer osnovno opravdanje se stiče isključivo verom. Umesto toga, svedočanstvo realizuje i produbljuje ovo opravdanje podareno verniku, kako bi njegovo spasenje moglo na praktičan i opipljiv način da sazri. Opravdanje i spasenje dolaze od Hrista, a stiču se kroz svedočenje vernika o njegovom Gospodu, koji mu je podario spasenje.

5. Nakon ovog nagoveštaja vere u Novom zavetu, i opravdanja koje se stiče isključivo po veri, Pavle zadaje udarac: nema nikakve razlike između jevrejina i hrišćanina, ukoliko oboje veruju u Hrista i nanovo su rođeni po njegovoj milosti. Postoji samo jedan Gospod, jedan Spasitelj, i jedan Iskupitelj za sve. Jevreji nisu primili spasenje od Avraama ili Mojsija, nego isključio od Isusa. Hristovo spasenje, njegova sila, život i ljubav na isti način važe i za jevreje i za hrišćane. Ne postoji više nijedan koji je bio raspet i ko je sebe dao za okajanje svih, osim krotkog Jagnjeta Božijeg koje je odnelo grehe sveta.

6. Pavle jasno ističe da je Isus bogat, i sve one koji to zatraže, on čini partnerima u njegovom duhovnom bogatstvu (Rimljanima 10:12-13). On daje svog Svetog Duha, svoju božansku silu i svoju večnu ljubav svakome ko se njemu moli, ko lično izliva svoje srce pred živim Isusom Hristom, a ne preko svetaca ili device Marije. Bez vaše molitve za spasenjem, posvećenjem i otkupljenjem, ništa vam se neće dogoditi. Milost je na raspolaganju svima, ali mi moramo da je tražimo (Joel 2:32). Kroz molitve, mi čujemo glas Svetog Duha koji iz nas vapi: "Aba, Oče" (Rimljanima 8:15-16).

RIMLJANIMA 10:15
15 I kako da propovedaju ako nisu poslani? Kao što je zapisano: "Kako su divne noge onih koji donose radosnu vest!"

Ovaj Duh nas uči da ispovedamo naše grehe Jagnjetu Božijem, i da mu zahvaljujemo na njegovoj smrti, njegovom vaskrsenju i njegovoj spremnosti da nas spasi od predstojećeg Božijeg gneva.

Molitveni duh u nama ne treba da bude sebičan. Ko god veruje u Hrista, taj se ne moli samo za sebe, nego i za one koje mu Duh tešitelj stavi na srce. U početku hrišćanstva, Jakovljeva deca su se molila na ovaj način za one koji su među paganima krenuli pogrešnim putem; na isti način i mi danas moramo da se molimo za jevreje i muslimane. Motiv Duha je podstrek za propovedanjem, koji dolazi od samog Jagnjeta Božijeg (Dela 1:8; Otkrivenje 5:6).

7. Apostol Pavle je objasnio deci Jakovljevoj u Rimu, koja su verovala u Hrista, na koji način praktično da šire evanđelje, kako da savladaju taj osećaj da su oni izabrani narod, i kako ih Sveti Duh vodi da u svemu mudro postupaju.

Kako Gospod poziva nevernike, ako oni ne veruju u njega? Kako će oni poverovati u njega, ako nisu do detalja čuli o njemu? Kako će čuti o njemu bez vernog propovednika? Kako će propovednik propovedati, ako ga Hrist nije poslao? Nisu samo nevernici krivi, već i oni koji im nisu ništa rekli o istini spasenja, koju su lično iskusili. Pavle je duboko uzdahnuo kada se pozvao na reč Gospodnju upućenu Isaiji: "Kako su krasne na gorama noge onog koji nosi dobre glase, koji oglašuje mir, koji javlja dobro, oglašuje spasenje" (Isaija 52:7).

Ova radosna vest, prema Pavlovim rečima, sadrži tvrdnju da Isus živi i vlada, i da se njegovo spasenje širi. Carstvo Božije u Isusu Hristu je razlog za radost u svakom verniku. Ko je, dakle, radostan danas verujući da Hrist vlada i pobeđuje? Zar smo svi postali lenji i umorni u svojoj veri? Ko danas veruje u odgovor na molitvu: "Neka tvoje carstvo dođe", i kaže: "Da Gospode, neka tvoje carstvo dođe u mojoj zemlji"?

MOLITVA: O nebeski Oče, mi te slavimo zato što si uzdigao Isusa na nebo, i načinio ga Gospodom nad gospodarima i Carem nad carevima. Pomozi nam da ispovedamo, javno i mudro, njegovo vaskrsenje iz mrtvih, i da on sedi zajedno sa tobom, kako bi iskra večnog života ušla u srca još mnogih koji to budu čuli.

PITANJA:

67. Kakav je odnos između vere i svedočanstva?
68. Na koji način vera i svedočanstvo donose postepeni napredak u praktičnom smislu, prema rečima apostola Pavla?

Mobile device - Print - Top