Home -- Serbian -- The Law of Christ -- 04 (Parables of Christ)
Previous Chapter -- Next Chapter
TEMA 4: HRISTOV ZAKON
1000 Hristovih zapovesti u Novom zavetu
D - Ono što se mora u Isusovom životu
1. Dvanaestogodišnji Isus u hramu
Po Luki 2,45-50 -- 45 I nenašavši ga, vratiše se u Jerusalim da ga traže. 46 I posle tri dana nađoše ga u hramu gde sedi među učiteljima, i sluša ih, i pita ih. 47 I svi koji ga slušahu divljahu se veoma njegovoj razboritosti i odgovorima. 48 I videvši ga zaprepastiše se, i mati njegova rečemu: -Čedo, što nam tako učini? Evo otac tvoj i ja tražismo te sa bolom. 49 I reče im: -Zašto ste me tražili? Zar niste znali da meni treba biti u onome što je Oca moga? 50 I oni ne razumeše reč koju im reče.
(Ostali stihovi u vezi božanskog "mora ili treba biti" u Isusovom životu nalaze se u JJevanđelju po Mateju 16,21 po Marku 8,31; 13,10; po Luki 4,43; 9,22; 12,50; 13,33; 17,25; 19,5; 22,37; 24,7.25-27.44.46; po Jovanu 20,9; 1. Korinćanima 15,3.4 i u drugim.)
2. Isusovo krštenje kod Jovana
Po Mateju 3,13-17 -- 13 Tada dođe Isus iz Galileje na Jordan da ga ovaj krsti.
14 A Jovan mu branjaše govoreći:-Ti treba mene da krstiš, a ti li dolaziš meni?
15 A Isus odgovori i reče mu: -
Ostavi sada, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu. Tada ga ostavi.
16 I krstivši se Isus izađe odmah iz vode; i
gle, otvoriše mu se nebesa, i vide Duha Božjega gde silazi kao golub i dolazi na njega.
17 I
gle, glas sa nebesa koji govori: „Ovo je Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji.
(vidi i u po Marku 1,9-11; po Luki 3,21.22; po Jovanu 1,32-34)
Po Jovanu 1,29-31 -- 29 A sutradan vide Jovan Isusa gde dolazi njemu, i rečemu: - Gle, jagnje Božje koje uzima na sebe grehe sveta! 30 Ovo je onaj za koga ja rekoh: Za mnom dolazi čovek koji preda mnom bi, jer pre mene beše. 31 I ja ne znadoh, ali da se javi Izrailju, zato dođoh ja da krštavam vodom.
3. Kušanje Isusa
Po Mateju 4,1-11 -- 1 Tada Isusa odvede Duh u pustinju da ga đavo kuša. 2 I postivši dana četrdeset i noći četrdeset, naposletku ogladni. 3 I pristupi knjemu kušač i reče: -Ako si Sin Božji, reci da kamenje ovo postanu hlebovi. 4 A on odgovori i reče: -Pisano je „Ne živi čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božjih." 5 Tada ga đavo odvede u Sveti grad i postavi ga na krilo hrama, 6 pa mu reče: -Ako si Sin Božji, skoči dole, jer je pisano: „Anđelima svojim zapovediće za tebe, i uzeće te na ruke, da kako ne zapneš za kamen nogom svojom." 7 A Isus mu reče: -I ovo je napisano: „Nemoj kušati Gospoda Boga svoga." 8 Opet ga uze đavo i odvede na goru vrlo visoku, i pokaza mu sva carstva ovoga sveta i slavu njihovu, 9 i reče mu: -Sve ovo daću tebi ako padneš i pokloniš mi se. 10 Tada mu Isus reče: -Idi od mene, Satano, jer je napisano: "Gospodu Bogu svome klanjaj se i njemu jedinome služi!" 11 Tada ga đavo ostavi, i gle, anđeli pristupiše i služahu mu. (uporedi i sa po Marku 1,12.13; i po Luki 4,1-13)
4. Njegova delatnost u Galileji i Samariji
Po Jovanu 4,34 -- Isus im reče: -
Jelo je moje da vršim volju Onoga koji me je poslao, i izvršim njegovo delo.
Po Luki 4,40-43 -- 40 A kada zahođaše sunce, svi koji imadoše bolesnike od različitih bolesti dovodiše ih njemu; a on na svakoga od njih polagaše ruke, i isceljivaše ih.
41 A i demoni izlažahu iz mnogih vičući i govoreći: „
Ti si Hristos Sin Božji.” I preteći im ne dopuštaše da govore da znaju da je on Hristos.
42 A kad nasta dan, izađe i otide u pusto mesto; i narod ga tražaše, i dođe njemu, i zadržavahu ga da ne ide od njih.
43 A on im reče: -
I drugim gradovima treba mi blagovestiti o Carstvu Božjem; jer sam na to poslan. 44 I propovedaše po sinagogama galilejskim.
Po Jovanu 10,11 i 17-18 -- 11 Ja sam pastir dobri. Pastir dobri život svoj polaže za ovce. …
17 Zato me Otac ljubi,
jer ja život svoj polažem, da ga opet uzmem.
18 Niko ga ne uzima od mene, nego
ga ja sam od sebe polažem. Vlast imam položiti ga i vlast imam opet uzeti ga.
Ovu zapovest primih od Oca svoga.
Po Luki 12,49-50 -- 49 Dođoh da bacim oganj na zemlju; i kako bih želo da se već zapalio!
50 Ali
se meni valja krstiti krštenjem, i kako mi je teško dok se to ne izvrši!
Po Jovanu 12,23-24 -- 23 A Isus im odgovori govoreći: -Došao je čas da se proslavi Sin Čovečji.
24 Zaista, zaista vam kažem:
ako zrno pšenice padnuvši na zemlju ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, rod mnogi donosi.
Po Luki 13,31-33 -- 31 U taj dan pristupiše neki fariseji govoreći mu: -Izađi i idi odavde, jer Irod hoće da te ubije.
32 I reče im: -Idite i kažite toj lisici: „Evo izgonim demone i vršim isceljenja danas i sutra, a treći dan završiću.“
33 Ali danas i sutra i prekosutra treba mi ići; jer prorok ne može poginuti izvan Jerusalima.
Po Mateju 16,21-23 (1. Predskazivanje stradanja) -- 21 Od tada
poče Isus kazivati učenicima svojim da njemu valja ići u Jerusalim, i mnogo postradati od starešina i prvosveštenika i književnika
i ubijen biti, i treći dan da će ustati.
(uporedi i sa po Marku 8,31; po Luki 9,22) 22 I uzevši ga Petar poče ga odvraćati govoreći: - Bože sačuvaj, Gospode! To neće biti od tebe!
23 A on okrenuvši se reče Petru: -
Idi od mene, Satano! Sablazan si mi, jer ne misliš što je Božje nego što je ljudsko. (vidi i po Marku 8,32-33)
Po Luki 9,28-31 -- 28 A oko osam dana posle ovih reči, uze on Petra i Jovana i Jakova i pope se na goru da se pomoli Bogu.
29 I dok se moljaše postade izgled lica njegovog drugačiji, i odelo njegovo belo i blistajuće.
30 I gle, dva čoveka govorahu sa njim, a to behu Mojsije i Ilija,
31 koji se pokazaše u slavi, i
govorahu o ishodu njegovom koji je imao da se ispuni u Jerusalimu.
(Uporedi i sa po Mateju 17,1-9, po Marku 9,2-13)
Po Mateju 17,11-13 (2. Predskazanje stradanja) -- 11 A Isus odgovarajući reče im: - Ilija će zaista doći najpre i urediti sve.
12 Ali kažem vam da je Ilija već došao, i ne poznaše ga, nego učiniše sa njim što htedoše;
tako će i Sin Čovečji postradati od njih.
(u nekim prevodima: tako i Sin Čovečji mora da postrada od njih, prim.prev.) 13 Tada razumeše učenici da im reče za Jovana Krstitelja.
Po Mateju 17,21-23 (3. Predskazanje stradanja) -- 21 A ovaj se rod ne izgoni osim molitvom i postom. 22 A kad su hodili po Galileji, reče im Isus: -
Sin Čovečji biće predan u ruke ljudske; 23 i ubiće ga, i treći dan ustaće. I veoma se ožalostiše.
(uporedi i sa Jevanđeljem po Marku 9,30-32; i po Luki 9,43-45)
Po Mateju 20,17-19 (4. Predskazanje stradanja) -- 17 I polazeći Isus gore u Jersalim, uze nasamo na putu Dvanaestoricu učenika, i reče im:
18 Evo, idemo gore u Jerusalim, i
Sin Čovečji biće predan prvosveštenicima i književnicima; i osudiće ga na smrt; 19 i predaće ga neznabošcima da mu se rugaju i da ga šibaju i razapnu; i treći dan vaskrsnuće.
(vidi i kod Po Marku 10,32-34; po Luki 18,31-33)
Po Luki 17,24-25 -- 24 Jer kao što munja sine sa neba, i obasja sve što je pod nebom, tako
će biti i Sin Čovečji u Dan svoj.
25 Ali mu najpre treba mnogo postradati, i odbačen biti od roda ovoga.
Po Luki 19,5-6 i 9-10 -- 5 A kad Isus dođe na ono mesto, pogledavši gore, vide ga i reče mu: - Zakeju, siđi brzo; jer
mi danas valja biti (danas moram biti) u domu tvome.
6 I siđe brzo; i primi ga radujući se. ...
9 A Isus mu reče: - Danas dođe spasenje domu ovome; jer i ovo je
sin Avraamov.
10 Jer Sin Čovečji dođe da potraži i spase izgubljeno.
Po Mateju 20,28 -- … kao što ni Sin Čovečji nije došao da mu služe, nego da služi i dadne život svoj u otkup za mnoge.
5. Isus u Jerusalimu
Po Mateju 21,1-7 -- 1 I kada se približiše Jeusalimu i dođoše u Vitfagu prema Maslinskoj gori, onda Isus posla dva učenika,
2 govoreći im: -
Idite u selo što je prema vama, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare sa njom;
odrešite je i dovedite mi.
3 I ako vam ko rekne šta,
kažite da oni trebaju Gospodu; i odmah će ih poslati.
4 A ovo je sve bilo da se ispuni što je kazano preko proroka koji govori:
5 "
Kažite kćeri Sionovoj: Evo Car tvoj ide tebi krotak, i jaše na magarici, i magaretu, mladunčetu tovarne životinje."
6 A učenici otidoše i učiniše kako im zapovedi Isus.
7 Dovedoše magaricu i magare, i metnuše na njih haljine svoje, i sede na njih.
(vidi i po Marku 11,1-10; po Luki 19,29-38; po Jovanu 12,12-19)
Po Jovanu 9,4-5 -- 4 Meni valja činiti dela Onoga koji me posla, dok je dan. Dolazi noć kad niko ne može raditi.
5 Dok sam u svetu, svetlost sam svetu.
Po Jovanu 15,13-14 -- 13 Od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za prijatelje svoje.
14 Vi ste prijatelji moji ako tvorite što vam ja zapovedam.
Po Jovanu 3,14-15 -- 14 I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji,
tako treba da se podigne Sin Čovečji,
15 da svaki koji veruje u njega ne pogine, nego da ima život večni.
Po Jovanu 2,19-21 -- 19 Isus odgovori i reče im: -
Razvalite ovaj hram i za tri dana ću ga podići.
20 A Judejci rekoše: -Četrdeset i šest godina zidan je ovaj hram, a ti ćeš za tri dana da ga podigneš?
21 A on govoraše o hramu tela svog.
Po Mateju 22,41-45 -- 41 A kad se sabraše fariseji, upita ih Isus: 42 govoreći: - Šta mislite za Hrista? Čiji je sin? Rekoše mu: - Davidov. 43 Reče im: - Kako dakle, David njega u Duhu naziva Gospodom govoreći: 44 "Reče Gospod Gospodu mome: Sedi meni sa desne strane, dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim?" 45 Kada, dakle, David naziva njega Gospodom, kako mu je sin? (vidi po Marku 12,35-37; Luka 20,41-44)
6. Večera Gospodnja i sklapanje Novog zaveta
Po Mateju 26,2-4 (5. predskazivanje stradanja) -- 2 – Znate da će za dva dana biti Pasha, i
Sin Čovečji biće predan da se razapne.
3 Tada se skupiše prvosveštenicii književnici i starešine naroda u dvor prvosveštenika po imenu Kajafa;
4 i savetovaše se kako bi Isusa na prevaru uhvatili i ubili.
(uporedi sa Jevanđeljem po Marku 14,1-2; i po Luki 22,1-6)
Po Mateju 26;6-12 -- 6 A kad Isus beše u Vitaniji u kući Simona gubavoga,
7 pristupi mu žena sa alavastrovom posudom mirisa skupocenoga, i izli na glavu njegovu kada seđaše za trpezom.
8 A kad ovo videše učenici njegovi, negodovaše govoreći: - Čemu ova šteta?
9 Jer se mogaše ovaj miris prodati skupo i dati siromasima.
10 A razumevši Isus reče im: - Što ometate ženu?
Ona učini dobro delo na meni.
11 Jer siromahe imate svagda sa sobom, a mene nemate svagda.
12 A ona izlivši miris ovaj na telo moje, učini to za moj pogreb.
(vidi i po Jovanu 12,1-8)
Po Mateju 26,18-20 -- 18 A on reče: -
Idite u grad tome i tome, i kažite mu: Učitelj kaže: Vreme je moje blizu, kod tebe ću da učinim Pashu sa učenicima svojim.
19 I učenici učiniše kako im zapovedi Isus, i ugotoviše Pashu.
20 A kad bi uveče, sede za trpezu sa Dvanaestoricom učenika.
(uporedi sa po Marku 14,12-17)
Po Mateju 26,26-28 -- 26 I kad jeđahu, uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i davaše učenicima, i reče: -
Uzmite, jedite; ovo je telo moje.
27 I uze čašu i zablagodarivši dade im govoreći: -
Pijte iz nje svi; 28 jer ovo je krv moja Novoga zaveta koja se proliva za mnoge radi otpuštenja grehova.
(vidi po Marku 14,22-24; po Luki 22,19-20)
Po Jovanu 6,51.53.54 -- 51 Ja sam hleb živi koji siđe sa neba; ako ko jede od ovoga hleba živeće vavek; i hleb koji ću ja dati telo je moje, koje ću ja dati za život sveta. …
53 A Isus im reče: - Zaista, zaista kažem vam:
ako ne jedete telo Sina Čovečjega i ne pijete krvi njegove, nemate života u sebi.
54 Koji jede moje telo i pije moju krv u meni prebiva i ja u njemu.
Po Mateju 26,31-35 -- 31 Tada im reče Isus: -Svi ćete se vi pokolebati zbog mene ovu noć; jer u Pismu stoji: “Udariću pastira, i ovce stada razbeći će se.“
32 A po vaskrsenju svome otići ću pred vama u Galileju.
33 A Petar odgovorivši reče mu: - Ako se i svi pokolebaju zbog tebe, ja se neću nikad pokolebati.
34 Reče mu Isus: -
Zaista ti kažem: Noćas, pre nego petao zapeva, tri puta ćeš me se odreći.
35 Reče mu Petar: -Neću te se odreći makar morao i umreti sa tobom! Tako rekoše i svi učenici.
(vidi po Marku 14,26-31; po Luki 22,31-35)
Po Jovanu 16,28 -- Izađoh od Oca, i došao sam na svet;
opet ostavljam svet, i idem Ocu.
Po Luki 22,37 -- Jer vam kažem, da još i to što je napisano:
„I uvrstiše ga među bezakonike“, treba da se izvrši na meni; jer što je o meni pisano završava se.
Po Mateju 26,38-46 -- 38 Tada im reče Isus: -Žalosna je duša moja do smrti;
ostanite ovde i bdite sa mnom.
39 I otišavši malo, pade na lice svoje moleći se i govoreći: - Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe čaša ova;
ali opet ne kako ja hoću, nego kako ti!
40 I došavši učenicima, nađe ih gde spavaju, i reče Petru: -Zar ne mogoste jedan čas probdeti sa mnom?
41 Bdite i molite se da ne padnete u napast;
jer duh je bodar, ali je telo slabo.
42 Opet i drugi put otide i pomoli se govoreći: - Oče moj,
ako ne može da me mimoiđe ova čaša da je ne pijem, neka bude volja tvoja.
43 I došavši nađe ih opet gde spavaju; jer im beahu oči otežale.
44 I ostavivši ih, otide opet te se treći put pomoli govoreći one iste reči.
45 Tada dođe učenicima svojim i reče im: - Još spavate i počivate!
Evo približio se čas, i Sin Čovečji predaje se u ruke grešnika. 46 Ustanite, hajdemo! Evo, približio se izdajnik moj.
(uporedi sa po Marku 14,32-42; po Luki 22,39-46)
Po Mateju 26,49-54 -- 49 I domah pristupivši Isusu reče: - Zdravo, Učitelju! – I celiva ga. 50 A Isus mu reče: Prijatelju, zato li si došao? Tada pristupivši, staviše ruke na Isusa i uhvatiše ga. 51 I gle, jedan od onih, što behu sa Isusom, mašivši se rukom, izvadi nož svoj te udari slugu prvosveštenikova, i odreza mu uho. 52 Tada mu reče Isus: - Vrati nož svoj na mesto njegovo; jer svi koji se maše za nož, od noža će poginuti. 53 Ili misliš da ne mogu umoliti sad Oca svoga da mi pošalje više od dvanaest legiona anđela? 54 Kako bi se, dakle, ispunila Pisma da ovako treba da bude? (vidi i po Marku 14,43-52; po Luki 22,47-53)
7. Osuda i raspeće Isusovo (Izvršenje Božjeg "Mora" - 1)
Po Mateju 26,63-66 (Hristovo svedočenje pred jevrejskim religijskim sudom) -- 63 A Isus ćutaše. I prosveštenik odgovarajući reče mu: -
Zaklinjem te živim Bogom da nam kažeš jesi li ti Hristos, Sin Božji?.
64 Reče mu Isus: -
Ti kaza. Ali ja vam kažem:
od sada ćete videti Sina Čovečjega gde sedi s desne strane Sile i dolazi na oblacima nebeskim.
65 Tada prvosveštenik razdera haljine svoje govoreći: - Huli na Boga! Šta nam više trebaju svedoci? Evo sada čuste hulu njegovu.
66 Šta mislite? A oni odgovarajući rekoše: -
Zaslužio je smrt. (vidi i po Marku 14,60-64; po Luki 22,63-71)
Po Mateju 27;11-14 i 24-26 (Isus pred svetovnim, rimskim sudom) -- 11 A Isus stade pred namesnikom, i zapita ga namesnik govoreći: -
Jesi li ti car judejski? A Isus mu reče: -
Ti kažeš.
12 I kad ga tužahu prvosveštenici i starešine, ništa ne odgovori.
13 Tada mu reče Pilat: -Zar ne čuješ koliko protiv tebe svedoče?
14 I ne odgovori mu ni na jednu reč, tako da se namesnik čuđaše veoma. …
24 A kad vide Pilat da ništa ne pomaže, nego još veća buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govoreći: -´
Ja sam nevin u krvi ovoga pravednika; vi ćete videti!
25 I odgovarajući sav narod reče: -
Krv njegova na nas i na decu našu!
26 Tada im pusti Varavu, a Isusa, šibavši, predade da se razapne.
(vidi i po Marku 15,1-20; po Luki 23,1-25; po Jovanu 18,28-19,16)
Po Luki 23,33-43 -- 33 I kad dođoše na mesto zvano Lobanja, onde razapeše njega i zločince, jednoga sa desne strane a drugoga sa leve.
34 A Isus govoraše: -
Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine! I deleći haljine njegove bacahu kocku.
35 I narod stajaše gledajući. A i starešine rugahu mu se s njima govoreći: “Druge spase, neka spase i sebe, ako je on Hristos, izabranik Božji.“
36 A i vojnici mu se rugahu, pristupahu i davahu mu ocat.
37 I govorahu: „Ako si ti car judejski, spasi samog sebe!”
38 A beše nad njim i natpis napisan slovima jelinskim i latinskim i jevrejskim: „
Ovo je car judejski.”
39 A jedan od obešenih zločinaca huljaše na njega govoreći: -Ako si ti Hristos, spasi sebe i nas!
40 A drugi odgovorivši ukoravaše ga govoreći: -Zar se ti ne bojiš Boga, kada si i sam osuđen tako?
41 A mi smo pravedno osuđeni, jer primamo po svojim delima kao što smo zaslužili; a on nikakva zla ne učini. -
42 I reče Isusu:-Seti me se, Gospode, kada dođeš Carstvu svome.
43 I reče mu Isus: -
Zaista ti kažem, danas ćeš biti sa mnom u raju. (vidi i u Jovanu 19,18)
Po Mateju 27,45-49 -- 45 A od šestoga časa bi tama po svoj zemlji do časa devetoga.
46 A oko devetoga časa povika Isus iz svega glasa govoreći: - Ili, Ili, lima savahtani? – To jest:“
Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?“
47 A neki od onih što stajahu onde čuvši to govorahu: - Ovaj zove Iliju.
48 I odmah otrča jedan od njih te uze sunđer, i napuni octa, pa natače na trsku, te ga pojaše.
49 A ostali govorahu: - Stani da vidimo hoće li doći Ilija da ga izbavi!
(uporedi sa Jevanđelje po Marku 15,33-37)
Po Luki 23,46 -- I povikavši iz svega glasa Isus reče: -
Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu.
Po Mateju 27,51.54 -- 51 I gle, zavesa hrama razdre se na dvoje, od gornjega kraja do donjega; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade; …
54 A kapetan i koji sa njim čuvahu Isusa, videvši da se zemlja trese i šta bi, uplašiše se vrlo govoreći: -
Zaista ovaj beše Sin Božji. (vidi po Marku 15,38.39; i po Luki 23,47-49)
Po Mateju 27,57-60 -- 57 A kad bi uveče, dođe čovek bogat iz Arimateje, po imenu Josif, koji je takođe bio učenik Isusov. 58 Ovaj pristupivši Pilatu zamoli za telo Isusovo. Tada Pilat zapovedi da mu dadu telo. 59 I uzevši Josif telo, zavi ga u platno čisto. 60 I stavi ga u svoj novi grob što je bio isekao u kamenu; i navalivši veliki kamen na vrata od groba otide. (vidi po Marku 15,42-46; po Luki 23,50-56; po Jovanu 19,38-42)
8. Hristovo vaskrsenje iz mrtvih (Izvršenje Božjeg "Mora" - 2)
Po Mateju 28,5-6 -- 5 A anđeo odgovarajući reče ženama: - Ne bojte se bi; jer znam da Isusa raspetoga tražite.
6 Nije ovde; jer ustade kao što je kazao.
Hodite da vidite mesto gde je ležao Gospod.
Po Luki 24,6.7 -- 6 Nije ovde, nego ustade; setite se kako vam kaza dok beše još u Galileji,
7 govoreći kako Sin Čovečji treba da bude predan u ruke ljudi grešnika i da bude razapet i treći dan da vaskrsne.
(vidi i po Marku 16,1-8)
Po Luki 24,25-27 -- 25 A on im reče – O bezumni i sporoga srca za verovanje u sve što govoriše proroci!
26 Nije li trebalo da Hristos to pretrpi i da uđe u slavu svoju? 27 I počevši od Mojsija i od svih Proroka razjasni im što je u svim Pismima o njemu pisano.
(uporedi sa Markom 16,12-13)
Po Jovanu 20,26-29 -- 26 I posle osam dana behu učenici njegovi i Toma sa njima. Dođe Isus kad behu vrata zatvorena, stade na sredinu i reče: Mir Vam!
27 Zatim reče Tomi: -
Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran, nego veran! 28 I odgovori Toma i reče: Gospod moj i Bog moj!
29 Reče Isus: -Zato što si me video, poverovao si;
blaženi koji ne videše a verovaše.
Po Luki 24,44-48 -- 44 A njima reče:-Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio sa vama, da se mora sve ispuniti što je o meni napisano u Zakonu Mojsijevom i u Prorocima i u Psalmima. 45 Tada im otvori um da razumeju Pisma. 46 I reče im: - Tako je napisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i vaskrsne iz mrtvih trećega dana, 47 i da se u njegovo ime propoveda pokajanje i oproštenje grehova po svim narodima, počevši od Jerusalima. 48 A vi ste svedoci ovome.
9. Zaključak
Isusov uzalzak u Jerusalim bio je trijumfalan. Mnoštvo je klicalo i uzvikivalo: "Osana! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje!" Petar i Jovan su našli magaricu i magare i doveli ih Isusu, kao što je Zaharija već prorekao. Učenici i mnoštvo naroda je verovalo da u Jerusalim ulazi obećani Mesija, da će preuzeti vlast i da će time početi Carstvo Božje. Oni nisu razumeli Isusovo otkrivenje o njegovoj patnji, njegovoj smrti i vaskrsnuću iako im je on svoju budućnost više puta opisao do detalja. Isus je pred očima imao krst i svoju smrt, ali učenici su sanjarili o ministarskim foteljama uz svog Boga-kralja.
Isus je već pri krštenju u Jordanu preuzeo na sebe greh sveta i krstio se umesto nas. Tom prilikom je Krstitelj svojim učenicima rekao: „Gle, jagnje Božje koje uzima na sebe grehe sveta!“ Ali, dok je sedeo u zatvorskoj tami i sam Jovan se ponadao da će Isus nastupiti u okviru vlasti i da će osloboditi svog odanog i napaćenog prethodnika.
Posle krštenja Satana je hteo da odvrati Isusa od puta ka krstu i ohrabrivao ga da od kamenja načini posne hlebove ili da se baci sa vrha hrama, kako bi mu mase klicale jer bi ga anđeli nosili na rukama, kao što će to biti pri njegovom ponovnom dolasku. Ali Isus se odlučio na put ka krstu. I kada bi mu Satana dao svu moć na svetu, ona nije mogla da ga odvrati od krsta. Isus je znao da je njegova iskupiteljska smrt bio jedini put ka izmirenju sveta sa Bogom.
Isus je sebe nazivao dobrim pastirom, koji je bio spreman da žrtvuje svoj život za svoje ovce, kako bi ih spasio od vukova. Sebe je označavao kao pšenično zrno, koje mora da padne u zemlju, kako bi nastajala nova zrna u mnogo većoj meri. Međutim, fariseji su odlučili o Njegovoj smrti, jer je oduzete i bolesne lečio subotom. Na gori preobraženja, Hermonu, Mojsije, kao predstavnik zakona i Ilija, kao predstavnik proroštva, su mu objasnili šta ga očekuje u Jerusalimu i zašto on mora da prođe taj put patnje.
Pet puta je Isus svojim učenicima do detalja objasnio: „I polazeći gore u Jerusalim, uze nasamo na putu Dvanaestoricu učenika, i reče im: „Evo idemo gore u Jerusalim, i Sin Čovečji biće predan prvosveštenicima i književnicima; i osudiće ga na smrt; i predaće ga neznabošcima da mu se rugaju i da ga šibaju i razapnu; i treći dan vaskrsnuće“ (Matej 20, 17-19). Zašto Isus nije pobegao u inostranstvo pošto je znao šta ga čeka u Jerusalimu ili zašto se nije sakrio? Nad njegovim životnim putem stajalo je sveto „mora se“. On je želeo da ispuni želju svog nebeskog Oca i da svojom smrću spasi svet.
Parlametarnom poslaniku Nikodimu Isus je objasnio da kao što je Mojsije u pustinji podigao zmiju na stub, tako mora, i on, Isus, umreti, kako svi koji veruju u njega, ne bi bili izgubljeni, već imali život večni. Zašto se Isus uporedio sa zmijom, koja predstavlja simbol zla? Zato što je svu prljavštinu i svu krivicu sveta, iz ljubavi, prihvatio na sebe kako bi kroz njegovu zastupničku smrt svi, koji ka njemu pogledaju, bili spaseni od smrtonosnog Satanovog otrova.
Pri svojoj poslednjoj večeri Isus je svojim učenicima objasnio značenje jagnjeta za pashu u Novom zavetu: Kao što je krv žrtvovanog jagnjeta u Egiptu namazana po dovratku i gornjem pragu vrata, kako bi se grešni Izrailjci spasli gneva i suda Božjeg, na sličan način krv Isusova u obliku vina za večeru Gospodnju, sve vernike koji ga popiju čuva od ljutog suda večnog sudije. I kao što su okupljeni ukućani, članovi Starog zaveta u Egiptu, zajedno jeli pečeno jagnje kako bi sjedinjeni sa Jagnjetom mogli da pobegnu, tako je Isus hteo da, u obliku izlomljenog hleba zauzme mesto u svojim sledbenicima, da bi njegova snaga postala moćna u njihovoj slabosti i da oni zajedno sa njim mogu da umaknu grehu.
Na religioznom sudu Isus je javno priznao svoje božansko poreklo i službu Mesije, ali istovremeno je svojim sudijama posvedočio da će posle smrti biti uzvišen i da će sedeti s desne strane Sile Božje. On će sve njegove neprijatelje, uključujući i sudije, položiti na podnožje nogu njegovih. Na kraju svih vremena on će doći na oblaku nebeskom, kako bi sudio mrtvima i živima i poslanicima svoga naroda. Onda su ga svi osudili na smrt zbog bogohuljenja i psovali ga.
Isus se borio da pridobije svoj narod i pokušavao je da spase one koji su dozvoljavali da budu spaseni. Ipak je samo jednom od njih, teškom razbojniku koji je bio razapet sa njim, mogao da kaže: - Zaista ti kažem, danas ćeš biti sa mnom u raju! On, koji je bio proklet, video je Isusovu ljubav i čuo njegovu zastupničku molitvu: Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine! Tada je počeo da se nada i molio za milost raspetoga Kneza mira koji je bio među njima. Molitva mu je odmah uslišena. Je li ovaj raspeti razbojnik simbol za sve koje Isus spasava? (vidi Luka 23, 34.43)