Mobile device - Print - Bottom

Previous Lesson -- Next Lesson

c) Pravednost Božija se u nama utemeljuje i ostvaruje kroz neprekidnu veru (Rimljanima 1:16-17)

---

RIMLJANIMA 1:17
17 U njemu se otkriva Božije delo pravednosti, od početka do kraja zasnovano na veri kao što je i zapisano: "Pravednik će živeti od vere."

Postoji jedna velika dilema u teologiji, a to je pravednost Božija. Da je naša religija samo površna, ne bi ni došlo do ovakve dileme. Međutim, kada shvatimo da svetost Božija zahteva da se ubije svaki grešnik, i da niko nije pravedan pred Bogom, postajemo tužni, jer čitavo čovečanstvo zaslužuje momentalnu smrt. Ipak, Bog nije samo sveti i pravedni Sudija, nego i milostivi Otac, pun ljubavi, dobrote i strpljenja. On radije želi da spasi grešnika nego da ga uništi.

Zbog svoje svetosti, Bog ne može da oprosti kome god i kad god poželi, uprkost tome što teži da svima nesputano oprosti, jer veličanstvo Božije definiše njegovo biće.

Kao rešenje ovog problema, on je uveo pravo na zamenu prilikom prinošenja žrtava, koja treba da umre umesto grešnika. Pošto nije postojala nijedna životinjska ili ljudska žrtva koja bi mogla da ispuni zahteve Božije svetosti, on je odlučio da ima Sina još pre postanka sveta, kako bi se on u punini vremena utelovio, umro umesto nas, okajao naše grehe i opravdao nas. Ipak, tema Poslanice Rimljanima nije naše lično opravdanje, već pravednost samog Boga: Kako Sveti Bog nastavlja da bude pravedan, uprkos tome što opravdava nas koji smo grešni? Hrist je jedini odgovor na to pitanje.

Narod Zakona je hulio protiv krsta, govoreći: "Ako svaki čovek može da bude opravdan verom u Hrista, onda hajde da još više grešimo, dok god nas milost Raspetoga automatski opravdava." Pavle ih je iskritikovao i posvedočio im da hrišćanska vera nije samo puko verovanje, već je to život zajedno sa Hristom, u kome njegova sila deluje u našoj slabosti, i on je taj koji kreira svoje plodove u nama. Slediti Isusa nalikuje jednom lancu čije povezane karike predstavljaju mere vere ispunjene zahvalnošću i ljubavlju prema Hristu koji nas opravdava, posvećuje i usavršava. Mi nismo spasitelji samih sebe, već mi otvaramo svoja srca Božijoj milosti. Oni koji su opravdani žive samo od vere. Oni idu iz vere u veru i ne smatraju se pravednima sami od sebe. Hrist ih je opravdao i on ih čuva i posvećuje iz dana u dan, kroz delovanje njegovog Duha. Na taj način, Bog nastavlja da bude pravedan, zbog toga što nam svakodnevno prašta i posvećuje nas svake minute. Mi smo njegovi i odvojeni smo za njegovu službu.

Drugo pitanje je postavljeno u vezi starozavetnog naroda, koji su Božiju pravednost stavljali pod znak pitanja. Tu je u pitanju jevrejsko odbacivanje milosti. Jevreji su raspeli Sina Božijeg, i na taj način su promašili istoriju svog spasenja. Štaviše, oni su se oduvek protivili glasu Svetoga Duha koji je težio da ih dovede do pokajanja i vere. S obzirom na ovu nepobitnu istinu, Pavle i ostali apostoli su se pitali: "Kako Bog može da nastavi da bude pravedan, kada je odabrao Avraamovu porodicu, vezujući se za njih jednim večnim savezom? A, sada u naše vreme vidimo da Bog otvrdnjuje njihova srca i odbacuje ih, zbog toga što nisu bili otvoreni za njegov Sveti Duh. Da li je time Bog doživeo neuspeh?" "Ne," odgovara Pavle u njegovoj poslanici, u kojoj pojašnjava odgovor otkrivenja (u Rimljanima 9 do 11), ne da bi opravdao jevreje, već samo da bi još više naglasio Božiju pravednost, jer ovaj apostol narodima je bio revnostan za božanstvo, svetost i pravednost Oca našeg Gospoda Isusa Hrista.

Ko god stekne pravu veru, i prepusti se upravljanju Svetog Duha, obnavlja svoj um i postaje sposoban da živi u svetosti sa svima ostalima koji su opravdani u Novom zavetu. Hrišćanska etika se ne zaustavlja na obrazovanju čoveka, ili na ljudskim moćima, već se pruža do pokornosti prilikom koje crpimo iz ljubavi Božije i sile njegovog spasenja, koje pripadaju svima koji veruju u Sina. Ponašanje hrišćana posvećuje Očevo ime. Dokaz njegove pravednosti predstavlja temu Poslanice Rimljanima.

MOLITVA: O Bože, sveto Trojstvo, mi te slavimo zbog toga što si nas primio u pravu veru, slobodno si nas opravdao i svakodnevno nas posvećuješ i vodiš. Ti si Pravednik, i nastavljaš da budeš pravedan, iako ne razumemo mnoga kretanja naroda tokom istorije sveta. Posveti nas u potpunosti, i ukloni preostali greh iz naših ličnosti kako bismo mogli da postanemo hvala i miomiris među svim narodima.

PITANJE:

17. Na koji način je pravednost Božija povezana sa našom verom?

Mobile device - Print - Top