Serbian, Law of Christ, Chapter 24 - Dela i namere u Novom zavetu ili: šta treba da čine Isusovi učenici - Obaveze prema drugima

Home -- Serbian -- The Law of Christ -- 24 (Conduct 6)

This page in: -- Arabic ? -- Chinese -- English -- German -- Indonesian ? -- SERBIAN -- Uzbek

TEMA 4: HRISTOV ZAKON

1000 Hristovih zapovesti u Novom zavetu

G - Dela i namere u Novom zavetu ili: šta treba da čine Isusovi učenici - Obaveze prema drugima

6 - Bogatstvo i siromaštvo u Isusovim zapovestima

Po Mateju 5,40-42 -- 40 i koji hoće da se sudi s tobom i košulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu; 41 i ako te ko potera jednu milju, idi sanjim dve. 42 Koji ište u tebe, podaj mu; i koji hoće od tebe da pozajmi, ne odreci mu. (vidi i 1. Korinćanima 6,7; Jevrejima 10,34)

Po Luki 6,30.32-36 -- 30 A svakome koji ište u tebe podaj; i koji tvoje uzme, ne išti. ... 32 I ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala? Jer i grešnici ljube one koji njih ljube. 33 A ako činite dobro onima koji vama čine dobra, kakva vam je hvala? Jer i grešnici čine tako. 34 I ako dajete u zajam onima od kojih se nadate da ćete dobiti, kakva vam je hvala? Jer i grešnici grešnicima daju u zajam da dobiju opet onoliko. 35 Nego ljubite neprijatelje svoje, i činite dobro, i dajite u zajam ne nadajući se se ničemu; i plata će vam biti velika, i bićete sinovi Svevišnjega, jer je on blag i prema nezahvalnima i zlima. 36 Budite, dakle, milostivi kao Otac vaš što je milostiv.

Po Mateju 6,11 -- Hleb naš nasušni daj nam danas. (vidi i po Luki 11,3)

Po Mateju 6,19-24 -- 19 Ne sabirajte sebi bogatstvo na zemlji, gde moljac i rđa kvari, i gde lopovi potkopavaju i kradu; 20 nego sabirajte sebi bogatstvo na nebu, gde ni moljac ni rđa ne kvari, i gde lopovi ne potkopavaju i ne kradu. 21 Jer gde je bogatstvo vaše, onde će biti i srce vaše. 22 Svetiljka telu je oko. Ako , dakle, oko tvoje bude zdravo, sve će telo tvoje svetlo biti. 23 Ako li oko tvoje kvarno bude, sve će telo tvoje tamno biti. Ako je, dakle, svetlost koja je u tebi tama, kolika je tek tama! 24 Niko ne može dva gospodara služiti; jer ili će jednoga mrzeti, a drugoga ljubiti; ili će se jednoga držati, a drugoga prezirati. Ne možete služiti i Bogu i mamonu. (poredi: Luka 16,13; Jakovu 4,4)

Po Mateju 6,25-32 -- 25 Zato vam kažem: Ne brinite se dušom svojom, šta ćete piti; ni telom svojim, u šta ćete se odenuti. Nije li duša pretežnija od hrane, i telo od odela? 26 Pogledajte na ptice nebeske kako ne siju, niti žanju, ni sabiraju u žitnice; pa Otac vaš nebeski hrani ih. Niste li vi mnogo pretežniji od njih? 27 A ko od vas može brinući se može pridodati rastu svome lakat jedan? 28 I za odelo što se brinete? Pogledajte na krinove u polju kako rastu; ne trude se niti predu. 29 Ali ja vam kažem da se ni Solomon u svoj slavi svojoj ne odenu kao jedan od njih. 30 Pa kada travu u polju, koja danas jeste a sutra se u peć baca, Bog tako odeva; a kamo li vas, maloverni? 31 Ne brinite se, dakle, govoreći: „Šta ćemo jesti, ili šta ćemo piti, ili čime ćemo se odenuti?“ 32 Jer sve ovo neznabošci ištu; a zna i Otac caš nebeski da vama treba sve ovo. (uporedi sa po Mateju 10,29-31; po Luki 12,22-31)

Po Mateju 8,20 -- Reče mu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda, a Sin Čovečji nema gde glavu zakloniti. (uporedi 2. Korinćanima 8,9)

Po Mateju 10,8-10 -- 8 Bolesne isceljujte, gubave čistite, mrtve dižite, demone izgonite; na dar ste dobili, na dar i dajite. 9 Ne nosite zlata, ni srebra, ni bakra, u pojasima svojim, 10 ni torbe na put, ni dve haljine, ni obuće, ni štapa; jer je poslenik dostojan hrane svoje. (uporedi sa 4. Mojs. 18,31; 1. Korinć. 9,14; 1. Timoteju 5,18)

Po Mateju 12,1 -- U to vreme iđaše Isus u subotu kroz useve; a učenici njegovi ogladneše i počeše trgati klasje i jesti. (vidi 5. Mojs. 23,26)

Po Mateju 13,22 -- A posejano u trnju, to je koje sluša reč, no briga ovoga sveta i prevara bogatstva zaguše reč i bez roda ostave. (vidi i po Marku 4,19; i po Luki 8,14)

Po Mateju 16,26 -- Jer kakva je korist čovekuako sav svet zadobije, a duši svojoj naudi? (vidi i po Lukas 12,20)

Po Luki 12,16-21 -- 16 Kaza im pak priču govoreći: - U jednoga bogatog čoveka rodi njiva. 17 I razmišljaše u sebi govoreći: „Šta da činim, jer nemam u šta sabrati letinu svoju?“ 18 I reče: „Ovo ću učiniti: srušiću žitnice svoje i sagradiću veće; i onde ću sabrati sva žita moja i dobra moja; 19 i kazaću duši svojoj: - Dušo, imaš mnoga dobra sabrana za mnoge godine; počivaj, jedi, pij, veseli se.“ 20 A Bog mu reče: „Bezumniče, ove noći tražiće dušu tvoju od tebe; a ono što si pripremio čije će biti?“ 21 Tako biva onome koji sebi teče blago, a ne bogati se Bogom. (vidi po Mateju 6,20)

Po Luki 16,19-25 -- 19 Čovek pak neki beše bogat i oblačaše se u skerlet i u svilu, i sjajno se veseljaše svaki dan. 20 A beše neki siromah, po imenu Lazar, koji ležaše pred vratima njegovim gnojav, 21 i željaše da se nasiti mrvama koje padahu sa trpeze bogatoga; a još i psi dolažahu i lizahu gnoj njegov. 22 A kad umre siromah, odnesoše ga anđeli u naručje Avramovo; a umre i bogataš, i sahraniše ga. 23 I u paklu, nalazeći se u mukama, podiže oči svoje i ugleda izdaleka Avraama i Lazara u naručju njegovu. 24 I on povika i reče: „Oče Avraame, smiluj se na me i pošalji Lazara neka umoči u vodu vrh od prsta svoga da mi rashladi jezik; jer se mučim u ovome plamenu.“ 25 A Avraam reče: „Sinko, seti se da si ti primio dobra svoja u životu svome, a tako i Lazar zla; sada pak on se teši, a ti se mučiš.“

Po Mateju 19,16-26 -- 16 I gle, neko pristupi i reče mu: - Učitelju blagi, koje dobro da učinim da imam život večni? 17 A on mu reče: - Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga. A ako hoćeš ući u život drži zapovesti. 18 Reče mu: - Koje? A Isus reče: - Ne ubij; ne učini preljubu; ne ukradi; ne svedoči lažno; 19 poštuj oca i mater; i ljubi bližnjeg svoga kao sebe samoga. 20 Reče mu mladić: - Sve ovo sačuvah od mladosti svoje; šta mi još nedostaje? 21 Reče mu Isus: - Ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima, i imaćeš blago na nebu, pa hajde za mnom. 22 A kada ču mladić reč, otide žalostan; jer imađaše mnogo imanja. 23 A Isus reče učenicima svojim: - Zaista vam kažem da je teško bogatome ući u Carstvo nebesko. 24 I opet vam kažem: Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u Carstvo Božje. 25 A kada to čuše učenici, čuđahu se veoma govoreći: - Ko se, dakle, može spasti? 26 A Isus pogledavši na njih , reče: - Ljudima je nemoguće, a Bogu je sve moguće. (vidi i po Marku 10,17-27; i po Luki 18,18-27)

Po Mateju 21,2-3 -- 2 govoreći im: - Idite u selo što je prema vama, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare sa njom; odrešite je i dovedite mi. 3 I ako vam ko rekne šta, kažite da oni trebaju Gospodu; o odmah će ih poslati.

Dela apostolska 3,5-9 -- 5 A on ih pažljivo gledaše očekujući da od njih nešto dobije. 6 A Petar reče: „Srebra i zlata nemam, nego što imam to ti dajem. U ime Isusa Hrista Nazarećanina ustani i hodi.“ 7 I uze ga za desnicu i podiže. I odmah se utvrdiše njegova stopala i gležnji. 8 I skočivši stade, i hođaše, i uđe u sa njima u hram hodeći i skačući i hvaleći Boga. 9 I vide ga sav narod gde ide i hvali Boga.

Po Mateju 24,48-50 -- 48 Ako li taj rđavi sluga reče u srcu svome: „Neće moj gospodar još zadugo doći“; 49 i počne tući drugove svoje, a jesti i piti s pijanicama; 50 doći će gospodar toga sluge u dan kada se ne nada i u čas kada ne misli

Po Mateju 25,14-30 -- 14 Jer kao što čovek polazeći na put dozva sluge svoje i predade im blago svoje; 15 i jednome dade pet talanata, a drugome dva, a trećem jedan, svakome prema njegovom moći; i odmah otide. 16 A onaj što primi pet talanata otide te radi sa njima, i dobi još pet talanata. 17 Tako i onaj što primi dva, dobi i on još dva. 18 A koji primi jedan, otide te ga zakopa u zemlju i sakri srebro gospodara svoga. 19 A posle dugog vremena dođe gospodar ovih sluga, i stade svoditi račun sa njima. 20 I pristupivši onaj što je primio pet talanata, donese još pet talanata govoreći: „Gospodaru, predao si mi pet talanata; evo još pet talanata koje sam dobio sa njima.“ 21 A gospodar njegov reče mu: „Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svoga.” 22 A pristupivši onaj što je primio dva talanata reče: “Gospodaru, predao si mi dva talanta; evo još dva talanta koja sam dobio sa njima.“ 23 A gospodar njegov reče mu: „Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svoga.” 24 A pristupivši i onaj što je primio jedan talant reče: „Gospodaru, znao sam da si ti tvrd čovek: žanješ gde nisi sejao, i skupljaš gde nisi vejao; 25 pa se pobojah i otidoh te sakrih talant tvoj u zemlju; i evo ti tvoje.” 26 A gospodar njegov odgovarajući reče mu: „Zli i lenji slugo, znao si da žanjem gde nisam sejao, i skupljam gde nisam vejao. 27 Trebalo je zato moje srebro da daš menjačima; i došavši, ja bih uzeo svoje sa dobitkom. 28 Uzmite, dakle, od njega talant, i podajte onome što ima deset talanata. 29 Jer svakome koji ima daće se, i preteći će mu; a od onoga koji nema, i što ima uzeće se od njega. 30 A nevaljaloga slugu bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.” (uporedi po Luki 19,12-27)

Po Mateju 25, 41-45 -- 41 Tada će reći i onima što mu stoje sa leve strane: „Idite od mene, prokleti, u oganj večni koji je pripremljen đavolu i anđelima njegovim 42 Jer ogladneh, i ne dadoste mi da jedem; ožedneh, i ne napojiste me; 43 stranac bejah, i ne primiste me ; nag bejah , i ne odenuste me; bolestan i u tamnici bejah, i ne posetiste me.“ 44 Tada će mu odgovoriti i oni govoreći: „Gospode, kada te videsmo gladna ili žedna, ili stranca ili naga, ili bolesna ili u tamnici, i ne poslužismo ti?“ 45 Tada će im odgovoriti govoreći: „Zaista vam kažem; kad ne učiniste jednome od ovih majmanjih, ni meni ne učiniste.“

Po Jovanu 19,28-30 -- 28 Posle toga, znajući Isus da se već sve svršilo, da se sasvim ispuni Pismo, reče: - Žedan sam! 29 Stajaše pak sud pun octa; a oni napuniše sunđer octa, i nataknuvši na trsku, prinesoše ustima njegovim. 30 A kad Isus okusi sirće reče: - Svrši se!. (vidi Psalam 22,16)

Zaključak

Isus ne potvrđuje naročito privatnu imovinu (u najboljem slučaju indirektno), niti on govori o imovini komune. Njemu je to nevažno. Ipak on je više puta ponovio veliku odgovornost bogatih tj. onih koji poseduju imanje i ukazivao na opasnost da oni ne prepoznaju siromašne i one koji su u potrebama, da ne mogu da se stave u njihovu situaciju. Problem nije bogatstvo ili siromaštvo, već nedostatak milosrđa, samodovoljnost bogatih i njihovo siromaštvo u Bogu.

Isus i njegovi učenici su svesno ostali siromašni, bez bankovnog računa u pozadini, bez zemaljskih osiguranja, zavisili su samo od nijihovog Oca nebeskog, od koga su dan za danom izmolili hleb nasušni. Pavle po tom pitanju piše: Jer znate blagodat Gospoda našega Isusa Hrista, da bogat budući, vas radi osiromaši, da se vi njegovim siromaštvom obogatite (2. Korinćanima 8,9). Isus je sve bolesnike isceljivao besplatno i zapovedio je njegovim učenicima da besplatno služe, sa obrazloženjem da su ovlašćenje dobili besplatno, na osnovu milosti. Pavle na to svedoči: mogu biti siromašan i mogu biti bogat, sve služi Gospodu. (Filipljanima 4, 11-14).

Isus je bogobojaznom mladiću savetovao da svo svoje imanje proda i da ga sledi u siromaštvu i veri. Na to, on je otišao tužan. Nakon toga Isus je otkrio poređenje sa kamilom, koja samo na kolenima i uz velike napore može da se progura i provuče kroz mala sporedna vrata (takozvane iglene uši). Time je hteo da kaže, da je bogataš u opasnosti da se uprkos bogobojaznosti oslanja na svoje bogatstvo koje može da postane njegov idol.

Isus govori i o pljački i neizvesnom zajmu, ali na tako da mi brzo moramo da promenimo način razmišljanja (po Mateju 5, 40-41; po Luki 6, 30-36). On potvrđuje starozavetnu zapovest: „Ne ukradi!“ (po Mateju 15, 19; 19,18), ali njegov cilj nije da se osigura imetak bogatih, već da oni i mi iskoristimo mogućnost da dajemo, žrtvujemo i poklanjamo kako bi imali blago na nebu. Međutim, blago na nebu ne obezbeđuje nam oproštenje ili opravdanje, jer nam je već besplatno oprošteno. Svaka žrtva u Novom Zavetu znači zahvalnost za Golgotu. Isus nije prikupljao novac da bi naoružao vojsku kao Muhamed, već je hteo da se milost njegovog Oca nebeskog, ogleda u našoj milosti. I ovde je vera osnovna pokretačka snaga za stvaranje etike.

Waters of Life

6 - Bogatstvo i siromaštvo u Isusovim zapovestima

Zaključak